Čovjek je sklon zaboravu,a tehnika zaboravljanja,vremenom,postaje presudna ljudska vještina.Kada zaborav,taj car, ne bi znao da zasjeni ostrašćene misli i preda ih pameti na raspoređivanje,mozak bi postao običan kontejner.Da li bi naredni dan uopšte mogao da počne bez zaborava?
Šta bi bilo ako bismo patnju morali da pratimo kao neprekidnu emisiju iz središta naše duše i ako zaborav ne bi zasjenio tešku istoriju našeg života,kao što oblak prekrije Sunce?Ne bismo preživjeli.Isto je sa stvarima koje čine veliku radost.Ako ih ne bi anestezirao zaborav,mi bismo poludjeli od sreće.
Tacno ovaj je i moj omiljeni --- ili jedan od omiljenih.Cudan covek, nema gde ne moze.
ОдговориИзбриши