Jer, čovek sa srcem punim ćutanja i čovek sa srcem punim tišine ne mogu biti slični.Jer, sećanje nije krug; u najboljem slučaju ono je jako iskrzan krug.
Sve žene idu na iste i izbegavaju uvek iste.
Dobri postupci su korov a loši su cveće i mirišu, jer dobro ide sa ružnim a lepo sa zlim.
Ostavite li ikad u životu rđav utisak na nekoga, nikada ga posle nećete prepoznati, a stvar ćete zaboraviti brzinom kojom se krade.
Čovek vam je kao glavica crnog luka. Uvek pod jednom ljuskom naiđe druga; ljuštite i očekujete bog zna šta. A kad dođete do kraja, na dnu ne nađete baš ništa.
Ono što nam u oktobru izgleda kao mart, u stvari je januar.
Stvar najsličnija mislima to su bolovi.
Samo hleb, odeću, cipele i mržnju čovek je kadar da troši u velikim količinama. Svega ostalog, ljubavi, mladosti, lepote ima na svetu u većim zalihama no što smo kadri da potrošimo. Uvek suviše dragocenih stvari i nikad dovoljno običnih.
Lud živi dokle hoće, mudar dokle mora.
Ne treba misliti. Misli liče na gladi, uvek su iste.
Lep jezik i lepe reči potrebne su samo lošim pričama.
Kako da znamo ko je u pravu, kada je u našem veku bilo toliko onih koje smo morali poštovati, a tako malo onih koje smo mogli voleti?
... imao je redak i neobičan dar, ili manu, da celog života voli samo jednu jedinu osobu. Ja to nikada nisam razumela. To je kao slikar koji ima dara da naslika samo jednu sliku...
Treba se samo navići na sebe. Posle je sve lako.
Ljudi žive u svojim mislima kao larve. Tek poneki se razvije u leptira i napusti čauru.
Jer, onaj ko ima sopstveni ljubavni roman, tome ne treba tuđ, i to papirnati...
Нема коментара:
Постави коментар