VREME SMRTI 4- Dobrica Ćosić

Jer ničim se tako uspešno ne vlada ljudima kao činjenjem dobra.


Sva se naša osećanja vremenom preobraze.

... zato što sam shvatio da ljudi imaju malu sposobnost da veruju drugom. A raspolažu neverovatnim veštinama da obmanu kako veruju, shvataju, saučestvuju...


Zašto najprostije istine ljudi najteže shvataju, neka to razglabaju filosofi. Zbog te ljudske rovašenosti od boga, on nikad nije patio, niti se mučio da urazumljuje ljude. Poštovao im je glupost i zabludu. Nikad ljudima nije hteo da bude ogledalo, ni pouka.


... prva je stvar da ume podneti nepravde prema sebi; ko trpi optužbe, taj razoružava protivnika.


U ljudskom životu nema ničeg uzbudljivijeg od lepe propasti!


Izdaje se samo ono u šta se veruje.


Iz velikih opasnosti prosti su izlazi. Doduše, nezgoda je u tome što nas strah sprečava da to uvidimo.


Svakojaki su ljudi, Milena. I svako može da ti učini ono zlo kome se ne nadaš. Pravo da ti kažem, ja jesam gađao u glavu, al  nisam iz zasede. Jesam čupao s korenom, al nisam potkresivao i zasecao. Jesam zlotvorima i 
crne barjake pobadao, al nisam decu sramotio. Jesam nekada  i otimao, al nisam krao. Sve sam čoveku mogao da kažem i opsujem, al ga nisam lagao, Milena.


Ne treba ljude ni grditi, ni prezirati, ni ubijati! Prosto, ne treba imati nikakva posla sa njima.