Претражи овај блог

недеља, јул 29

DEOBE 1- Dobrica Ćosić

Kukavice su podlaci, hrabri nemaju razloga za podlost.

Postoji i jedan ogroman svet, jedan život koji se samo noću oseća.

Nesreća je roditeljska što nikad ne znaju šta rađaju. Hrane, gaje i odbrane od bolesti. Sve dok ne odraste ne znaš šta si stvorio.

Čovek, i kad jeste zao i pokvaren, ne voli da je takav, a još manje da mu to drugi kažu.

A biti kadar oprostiti neprijatelju, dokaz je snage i samopouzdanja.

петак, јул 27

KALIGULA- Alber Kami

Ali, ako je zlo već na svijetu, zašto ga činiti još većim?


Kako je teško, kako je gorko postati čovjek!


Treba jedan dan da se stvori senator, a deset godina da se napravi radnik.


Ipak, kako je ružno biti ljubomoran! Trpiti zbog mašte i taštine!


Ti si zdrav čovjek. Ti ne želiš ništa neobično. Ti hoćeš živjeti i biti srećan. Samo to!


Moja je nesreća da sve razumijem.


Propustio si divnu priliku da šutiš.


Nesigurnost uvijek tjera na razmišljanje.


Kako je gorko biti upravu i ići do kraja.


Ima li u tvojoj duši nešto poput suza, tihog utočišta?
- Ima.
A to je?
- Prezir.

уторак, јул 24

TVRĐAVA- Meša Selimović

Jer, ko je ikada ostao pametan poslije pobjede? A ko je izvukao iskustvo iz poraza? Niko. Ljudi su zla djeca, zla po činu, djeca po pameti. I nikad neće biti drukčiji.

Nije me bilo u vlastitim uspomenama, kao da je to bio neko drugi.

Znaš li šta je najlepše u životu? Želja, prijatelju.

Najveća mudrost u životu je da čovjek pronađe pravu ludost.

Usamljenost rađa misao, misao nezadovoljstvo, nezadovoljstvo pobunu.

Najmanje se govori kada te se najviše tiče.

Suze mi teku od smijeha, ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze.

Ni haljinu ne valja krpiti, kamoli ljubav.

Živio sam bez njih i dosad, mogu i odsad, i bolje nego sa njima.

Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova,ali ova nikada više.

Niko nikome ne može natovariti toliko muke na vrat koliko čovjek sam sebi.

U današnjem svijetu ostaju nam samo dve mogućnosti: prilagođavanje ili vlastita žrtva.

Jedan ne pamti, drugi ne zaboravlja. Jednom je svejedno, drugi krvari.

Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti,treba se pomučiti. Zlo nosimo u sebi kao izvornu strast a može postati pogubno ako se predstavi kao jedino dobro.

Svakome ću priznati pravo da me prevari, osim prijatelju.

Više je tuge u istini nego u bilo čemu što možemo da izmislimo.

Stotinu je prilika u životu, ne moraš svaku da uhvatiš.

Vidiš, još mislim dobro u tebi i želim da se ponekad probudiš usred noći, i da dugo sjediš prekrštenih nogu na postelji, mučeći se kajanjem i stidom, zbog mene. Ali, neka ti je bogom prosto, nisi ti birao svoju sitnu dušu, dali su ti je, ne pitajući, došao si na red kad drugih, boljih više nije bilo.

понедељак, јул 23

TRAVNIČKA HRONIKA- Ivo Andrić

Samo, svako ljudsko osećanje ima svoju meru i granicu, čak i osećanje sopstvene veličine.


Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.


Često takva teška, besana noć rešava čitav jedan doživljaj i zatvara ga kao gluva, železna kapija.


Sada počinje da se javlja misao da bi i taj put mogao biti samo bespuće, jedna od mnogih varki, da taj takozvani pravi put i ne postoji, i da se život čovekov gubi u večitoj težnji za pravim putem i  večitom ispravljanju krivoga kojim ide.


I u najmanjim stvarima treba izbaciti svoju misao slobodno i potpuno, skresati je ljudima u lice, pa neka se oni posle grizu zbog nje a ne zadržavati je u sebi i rvati se posle sa njom kao sa vampirom.


Svaki rastanak izaziva u nama dvostruku iluziju. Čovek sa kojim se praštamo, i to ovako, manje više zauvek, čini nam se mnogo vredniji i dostojniji naše pažnje, a mi sami osećamo se mnogo sposobniji za izdašno i nesebično prijateljstvo nego što u stvari jesmo.


Zaista, ništa ne može tako da nas prevari kao naše rođeno osećanje smirenosti i prijatnog zadovoljstva sa tokom stvari.






A kao svi lako uzbudljivi ljudi koji nisu sigurni u sebe, on je teško razlikovao laž od istine i stalno se kolebao između neosnovane sumnje i preteranog poverenja.


Samo,ljudi se ne urazumljuju kroz glavu, nego sa obrnute strane, s tabana. Ja još nisam video da je neko koga su dobro istabanali to zaboravio, ali sam sto puta video da ljudi zaboravljaju i najlepše savete i poruke.


Ali ta siat malodušnost gonila ga je sada da se opet predaje neodređenoj nadi. Toliko je živa kod slabog čoveka potreba da se vara i tako neograničena mogućnost da bude prevaren.


A ko dobro čini, od njega svak još dobra očekuje.


Kao prah sa voćke koja ide od ruke do ruke, sa čoveka spadne prvo ono što je najfinije na njemu.


Ukratko: šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neuvrnuta, a nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a taj lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje.