Jer, ko je ikada ostao pametan poslije pobjede? A ko je izvukao iskustvo iz poraza? Niko. Ljudi su zla djeca, zla po činu, djeca po pameti. I nikad neće biti drukčiji.
Nije me bilo u vlastitim uspomenama, kao da je to bio neko drugi.
Znaš li šta je najlepše u životu? Želja, prijatelju.
Najveća mudrost u životu je da čovjek pronađe pravu ludost.
Usamljenost rađa misao, misao nezadovoljstvo, nezadovoljstvo pobunu.
Najmanje se govori kada te se najviše tiče.
Suze mi teku od smijeha, ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze.
Ni haljinu ne valja krpiti, kamoli ljubav.
Živio sam bez njih i dosad, mogu i odsad, i bolje nego sa njima.
Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova,ali ova nikada više.
Niko nikome ne može natovariti toliko muke na vrat koliko čovjek sam sebi.
U današnjem svijetu ostaju nam samo dve mogućnosti: prilagođavanje ili vlastita žrtva.
Jedan ne pamti, drugi ne zaboravlja. Jednom je svejedno, drugi krvari.
Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti,treba se pomučiti. Zlo nosimo u sebi kao izvornu strast a može postati pogubno ako se predstavi kao jedino dobro.
Svakome ću priznati pravo da me prevari, osim prijatelju.
Više je tuge u istini nego u bilo čemu što možemo da izmislimo.
Stotinu je prilika u životu, ne moraš svaku da uhvatiš.
Vidiš, još mislim dobro u tebi i želim da se ponekad probudiš usred noći, i da dugo sjediš prekrštenih nogu na postelji, mučeći se kajanjem i stidom, zbog mene. Ali, neka ti je bogom prosto, nisi ti birao svoju sitnu dušu, dali su ti je, ne pitajući, došao si na red kad drugih, boljih više nije bilo.
Нема коментара:
Постави коментар