NIKAD

-Nikad mi ne okreći leđa da bih te voleo.- 

Mika Antić

FACTOTUM-Charles Bukowski

Kako,do vraga,čovjek može uživati da ga u 6 i 30 probudi budilica,da skoči iz kreveta,da se obuče,na silu nahrani,posere,popiša,opere zube i počešlja i da se probija kroz promet da bi stigao do mjesta gdje u biti zarađuje grdnu lovu za nekog drugog,i gdje još traže od njega da bude zahvalan za tako nešto?

MAKSIM GORKI

Drugi ljudi žive bez tebe i bez tebe provedu život.Zar misliš da si nekome potreban?Nisi ti ni hljeb ni štap i nikom nisi potreban.


Kad bi mnogo dobrog bilo na svijetu,ne bi ga dobrim ni smatrali.


Ako se dva kamena kotrljaju jedan prema drugom,ne smiješ stati između njih.

Zbog toga sam bila srećna-nikad nisam poslije sretala one koje sam nekada voljela.To nisu lijepi susreti,isto kao da sretneš pokojnika.


Ništa tijelo i dušu ne može tako iscrpiti kao što ih mogu iscrpiti tužne misli.


Kad se siromah ženi,i noć je kratka.


Ponekad je život čovjeku toliko bijedan da on svoj porok,htio-ne htio,mora posmatrati kao nešto dobro,neki izvor života.može se reći da su ljudi često poročni iz dosade.

UNA-Momo Kapor

Vidite, ljudi mnogo greše kada jedince optužuju za razmaženost. Po meni, oni su mnogo manje razmaženi od ostalih. Osnovna stvar kod njih je - osećanje usamljenosti. Uvek nekoga molite da se igra malo sa vama, ili da spavate zajedno kada vas je strah, i uvek taj neko pristaje ili ne pristaje, hoće ili neće. Inače, uglavnom ste sami ...


Prema tome: mladalački bunt je za mene isto što i neka druga dečija bolest koja se mora preležati: zauške, rubeole, šarlah, ospice, prva ljubav ... On  je, naime, prirodan!


Zašto je bio protiv ljubavi? Zbog toga što u njoj nikada nije bilo ravnopravnosti. Uvek je neko voleo manje, a neko više, i taj oštećeni partner znao je dobro da se mora krvavo boriti za predmet svoje ljubavi; morao je trpeti poniženja ljubomore i posedovanja, bivao je isteran iz mira - na kraju, bio je u tuđoj vlasti i samo je od nečije dobre volje zavisilo hoće li to zloupotrebiti ili neće.

 Profesor, naime, nije bio sklon da deli mišljenje humanista kako ljubav oplemenjuje. Ona je teška kao bolest, i kada čovek ima sreće da je preživi, zauvek mu ostaju ožiljci koji probadaju u određeno vreme; pri pomenu nekog imena, u nekom bledom predvečerju, uz muziku koju smo nekada zajedno slušali, čak i pri letimičnom pogledu na ulični sat pod kojim smo se sastajali...


Zamišljao je, naime, pravu ljubav kao vezu dve potpuno odvojene, samostalne sudbine, dva ravnopravna života čoveka i žene, koji se u pauzi između dve bitke, dva okršaja i dve usamljenosti, sreću i vole, a da niko ne pokušava da potčini svog partnera. 

Ja uopšte mislim da najčudniji ljudi izgledaju vrlo konvencionalno, vrlo standardno. Jer čovek koji je zaista čudan iznutra, onaj koji je u dubokom nesporazumu sa svetom koji ga ne prihvata i ne shvata, ne oseća nikakvu potrebu da se ukrašava spolja, da privlači ičiju pažnju. Naprotiv! On želi da se sakrije. Ima li čudnijeg ljudskog stvorenja od Kafke, na primer, a on je gotovo čitavog života radio u jednom osiguravajućem društvu u Pragu, ne razlikujući se spolja od ostalih činovnika.




Prvi put je poželeo anonimnost. Tada čovek postaje nevidljiv i neranjiv.