Претражи овај блог

субота, јануар 14

NA DRINI ĆUPRIJA (1)-Ivo Andrić

Jer svi mi umiremo samo jednom,a veliki ljudi po 2 puta :jednom kad ih nestane sa zemlje,a drugi put kad propadne njihova zadužbina.


Jer ništa ljude ne vezuje tako kao zajednička i srećno preživljena nesreća.

Zaborav sve leči,a pesma je najlepši način zaboravljanja,jer u pesmi se čovek seća samo onoga što voli.

...sa onim nezdravim i ružnim ljubopitstvom koje je naročito razvijeno kod sveta čiji je život prazan,lišen svake lepote i siromašan uzbuđenjima i doživljajima.


Oko njega je rastao onaj krug samoće i teške tišine koja se stvara uvek oko čoveka koga udari nesreća,kao oko bolesne životinje.


Čovek koji ne voli nije sposoban da oseti veličinu tuđe ljubavi ni snagu ljubomore koja se u njoj krije.


Posle jedne velike odluke,sve postaje lako i jednostavno.

Izvesno ste i vi primetili kako čovek lako zaboravlja da kaže ono  o čem ne voli da govori.

Jer zaljubljena žena,i kad je potpuno razočarana,voli svoju ljubav kao nesuđeno dete.


Нема коментара:

Постави коментар