Претражи овај блог

петак, јануар 27

PROLJEĆE IVANA GALEBA- Vladan Desnica

Što ćete! Ljudi vole sve svoje, pa i svoje slabosti!

Ima mnogo i takvih ljudi koji su gluhi i slijepi za velika djela poezije, za velika djela umjetnosti. Pa znači li to da umjetnost ne postoji? Ili da je ona samo iluzija? Ili čak samo nečija bubica?

Mi smo najogorčeniji onda kad branimo neku nevrijednost u sebi.



Strani su mi ljudi kojima je strana ljepota samoće. Oduvijek sam jedan dio  mog svjesnog dana morao provesti sam.


Kad smo neprestano s ljudima, upoznamo tuđu unutrašnjost kao ponutricu izlizane kese. Ali desi se da ne znamo što sami mislimo i osjećamo. U besprekidnom društvu istapa se naša ličnost. Da bismo saznali našu intimnu misao, da bismo načuli naš vlastiti glas, potreban je dnevni čas usamljenosti.


Ipak, kad bih u nekom hipotetičkom paklu, morao da biram između muka besprekidnog društva i muka besprekidne usamljenosti mislim da bih, još i danas, izabrao ovo poslednje.


Bez onoga što nas veseli, nekako se može. To je voće na našoj trpezi: prijatno je; no ne mora baš da bude.Ali s onim iščekuje već je malo drukčije. Ono što se iščekuje teži da postane potreba, nasušna potreba. Pa kad to iščekivano izostane, njegovo odsustvo, ona praznina, zna katkad zauzeti u nama veliko, veliko mjesto. Točno onoliko koliko je zapremalo iščekivano.

субота, јануар 21

AUTOSTOPERSKI VODIČ KROZ GALAKSIJU- Daglas Adams

Volio bih da imam kćerku da mogu da joj zabranim da se uda za takvog. :D (Artur)

Dobijam glavobolju kada makar i pokušam da se spustim na vaš nivo razmišljanja. (Marvin)

Život. Možete da ga se gadite ili da ne obraćate pažnju na njega, ali ne možete ga voljeti. (Marvin)

Bitna je i nadaleko poznata činjenica da stvari nisu onakve kakvima se čine na prvi pogled.

Ako ikada budem sreo sebe, tako ću da odalamim tog gada da neću ni znati šta me je tresnulo. (Zaphod)

... pri tom možete biti sasvim sigurni da nećete sresti samoga sebe, zbog nelagodnosti koju to obično izaziva.



Ja odlučujem samo o svojoj Vaseljeni.Moja Vaseljena su moje oči i uši. Sve ostalo je rekla- kazala.


Moj sposobnost za sreću mogao bi da uguraš u kutiju za šibice,a da ne moraš prethodno da izvadiš palidrvca. (Marvin)

Jer, kada vas gurnu u Vrtlog, na jedan trenutak bacate pogled na čitavu beskonačnost postojanja,a negdje u najmanjem, sićušnom uglu, nalazi se mikroskopska tačka na mikroskopskoj tački, mala poruka koja glasi: "Ovo si ti."

уторак, јануар 17

KORENI- Dobrica Ćosić

Na stanici,pored voza za Pariz,otac mu je stavio ruku na rame:

"Vukašine,da učiš što igda možeš. Tamo,Evropi,pokaži ko je Srbin. Pokaži,majku im belosvetsku,da mi nismo samo sa jataganima vešti. Nek znaju da smo isto tako i sa knjigama umešni. Pamet im pokaži,dukate ne žali. Troši kao da si  knez,nek vide da mi,Srbi,svaki red znamo. Piši za pare pre nego što ih potrošiš,ali gunj i opanke ne skidaj. Ne srami se zbog toga, jer oni to nemaju.Nek vide šta je seljački sin! "

субота, јануар 14

NA DRINI ĆUPRIJA (1)-Ivo Andrić

Jer svi mi umiremo samo jednom,a veliki ljudi po 2 puta :jednom kad ih nestane sa zemlje,a drugi put kad propadne njihova zadužbina.


Jer ništa ljude ne vezuje tako kao zajednička i srećno preživljena nesreća.

Zaborav sve leči,a pesma je najlepši način zaboravljanja,jer u pesmi se čovek seća samo onoga što voli.

...sa onim nezdravim i ružnim ljubopitstvom koje je naročito razvijeno kod sveta čiji je život prazan,lišen svake lepote i siromašan uzbuđenjima i doživljajima.


Oko njega je rastao onaj krug samoće i teške tišine koja se stvara uvek oko čoveka koga udari nesreća,kao oko bolesne životinje.


Čovek koji ne voli nije sposoban da oseti veličinu tuđe ljubavi ni snagu ljubomore koja se u njoj krije.


Posle jedne velike odluke,sve postaje lako i jednostavno.

Izvesno ste i vi primetili kako čovek lako zaboravlja da kaže ono  o čem ne voli da govori.

Jer zaljubljena žena,i kad je potpuno razočarana,voli svoju ljubav kao nesuđeno dete.


четвртак, јануар 12

PROVINCIJALAC -Momo Kapor

Herceg je već sa 10 godina shvatio ono što neki ljudi ne nauče dok su živi:potrebno je postati što manje upadljiv,nevidljiv i neprimjetljiv!

Niko ne može biti tako svirep kao ogorčeno dijete,duboko ubijeđeno u opravdanost svoje mržnje.

Čovjek se ne može mrziti zbog toga što nije imao prilike da postane bolji nego što jeste.



...iskustvo ga je naučilo mudrosti da ne uleće u otvorene sukobe sa okolinom...


Herceg se tako naučio da bude strpljiv slušalac ispovjesti(umjeće koje često krči puteve tamo gdje brbljivost ostaje nemoćna).

Stvari ne vrijede toliko kolika im je cijena,već onoliko koliko smo u njih uložili ljubavi.



Ne vraćamo li se često u mislima do onih dana kada smo po svojoj procjeni bili još daleko od savršenog?
Ne lutamo li po svojimtužnim neuspjesima i mršavim godinama upravo zbog toga da bismo što potpunije uživali na visini do koje smo dosegli?




субота, јануар 7

ALHEMIČAR-Paulo Koeljo

Kada viđamo stalno ista lica na kraju ona postaju dio našeg života.A kada postanu dio našeg života,onda žele i da nam ga izmjene.I ako ne bude po njihovom,nije im pravo.

Svi dani postaju jednaki onda kada ljudi prestanu da primjećuju lijepe stvari koje im se dešavaju kad god sunce prelazi svoj nebeski put.



Iznenada je osjetio da na svijet može gledati kao sirota žrtva jednog lopova ili kao avanturista koji traži skriveno blago.


Tajna je u sadašnjosti,ako obratiš pažnju na sadašnjost,možeš je poboljšati.A ako poboljšaš sadašnjost,biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi.


Kada nastojimo da budemo bolji nego što smo,takođe sve postaje bolje sve oko nas.


Sve što se jednom desi,ne mora se nikad ponoviti.Ali sve što se desi dva puta,desiće se sigurno i treći put.

четвртак, јануар 5

DEMIJAN-Herman Hese

Ali,svaki čovjek nije samo on sam,nego je jedinstvena,sasvim osobita,u svakom slučaju važna i znamenita tačka u kojoj se pojave svijeta ukrštaju samo jedanput na taj način,i nikada više.

Mi možemo razumjeti jedan drugog,ali svako od nas može da protumači samo sebe samog.

Ljudi srčani i od karaktera uvijek su drugim ljudima vrlo nelagodni.

Ne,od ljudi se nikad ne treba plašiti.

Ako se čovjek plaši od nekoga,to dolazi otuda što je tom nekom ustupio moć nad sobom.

Tako je dobro što znamo da u nama unutra ima nekog koji sve zna,sve hoće,sve čini bolje nego mi sami.

Ako nekoga mrzimo,onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima.Ono što nije u nama samima,to nas ne uzbuđuje.

Ko doista neće ništa drugo do svoju sudbinu,taj više nema sebi ravnog,taj stoji sasvim sam i ima oko sebe samo hladan vasionski prostor.


Stvari koje vidimo,jesu iste stvari koje su nama.Ne postoji druga stvarnost sem one koje imamo u sebi samima.Stoga većina ljudi živi tako nestvarno,zato što slike izvan sebe smatraju za stvarnost,a svoj vlastiti svijet  u sebi ne puštaju nikako da dođe do riječi.