Претражи овај блог

понедељак, фебруар 6

VREME SMRTI 1 -Dobrica Ćosić

Ni rat ne uzima bez mere i računa. Ni najgore zlo nije bez pravde.

Neuspeh u našoj sredini učini čoveka budalom. Osramoti ga, ponizi, isprlja. Ideji se niko ne suprostavlja idejom, nego nipodaštavanjem i psovkom. Znanje se ismejava. Istina mrzi i prezire.



Mene je mnogo strah ljudi koji neće kompromise i sporazume s ljudima.


" Mama, da te nešto pitam. Ako možeš, kaži mi. Objasni mi nekako: zašto muškarci sumnjaju i kad ih volimo? Kad bih mu i život dala kad god zaželi."
- "Muškarci, ćerko, veruju samo onim ženama koje ne vole."


" Jadna su ženska deca. Ako u očevoj kući nisu voljena i mažena, mogu život proživeti i ne saznati šta je nežnost. Ako otac nije prema njima nežan,onda..."
- " Šta onda? Otac nije ceo svet. "
" Žensko dete treba otac da izvoli za sve muškarce. Ako ga i pored oca još neko bude voleo,onda je to ono što žene smatraju srećom. "


Ti koji mnogo vole žene, vole samo sebe.


Ljubav se ne nadoknađuje. To osećanje ima svoje i samo jedno vreme.


Ako se mi pametno ne složimo sa sudbinom, sudbina će se sama i protiv nas sve odlučiti.


Svaka istina ima svoje vreme i mesto.


A ja sumnjam u ljude koji vole mnogo ljudi.

Ljudi, kakav je moj otac Aćim, i kad drugome žele i čine dobro, čine to bez mere i pravde. I kad vole,vole tako da im se ljubav pretvara u nasilje. Zahtevaju pokornost u svemu. Za svoju neprikosnovenost, naravno, imaju opravdanje u svojim dobrim željama. Takvi su ljudi, Ivane, u životu tirani sa ubeđenjem. i paćenici sa pravim razlozima. Kad ostanu sami.



Zato je i tvrdio: razvrat je dar, najveći dar žene.

Postoji hiljadu načina da čovek učini i dobro i zlo pa da to ne bude ni časno ni nečasno.

Нема коментара:

Постави коментар