...Gledao je, ali nije mogao očima da veruje. Izgledalo mu je nemoguće da se tako sve odjednom gubi .Od nožnih prsta do temena nešto vatreno i šumno prostruja kroz njega. Sve mu odjednom postade jasno: i šta je vrednost života, i šta je čovek i šta njegova prokleta i neobjašnjiva strast i da se igra sa svojim i sa tuđim, sa samim sobom i sa svim oko sebe. Sve je jasno i belodano kao da je svanulo i kao da je sanjao da je igrao i izgubio, ali sve je u isto vreme istinito, neopozivo i nepopravljivo. Htede nešto da zausti,da jaukne da pozove nekog u pomoć, bar uzdahom jednim, ali nije nalazio ni toliko snage u sebi...
...A samo neznatna manjina prokltih i predodređenih produžuje tim putem zauvek ,i izabravši umesto života alkohol, njakraću i najvarljiviju iluziju u ovom kratkom i varljivom životu, za njega žive i na njemu sagaraju , sve dok i oni ne postanu mrki, tupi i podbuli....
Нема коментара:
Постави коментар