DOBAR DAN, TUGO- Fransoaz Sagan

Sloboda da misliš šta želiš, sloboda da loše misliš ili da malo misliš, sloboda da sama izabereš svoj život, da izabereš samu sebe. Ne mogu da kažem " da budem onakva kakva sam", pošto sam bila samo tijesto koje se može oblikovati, ali ono koje ne podnosi kalupe.


Navikavamo se na mane drugih kad ne smatramo da je naš zadatak da ih ispravljamo.

PREDEO SLIKAN ČAJEM- Milorad Pavić

Jer, čovek sa srcem punim ćutanja i čovek sa srcem punim tišine ne mogu biti slični.


Jer, sećanje nije krug; u najboljem slučaju ono je jako iskrzan krug.


Sve žene idu na iste i izbegavaju uvek iste.


Dobri postupci su korov a loši su cveće i mirišu, jer dobro ide sa ružnim a lepo sa zlim.


Ostavite li ikad u životu rđav utisak na nekoga, nikada ga posle nećete prepoznati, a stvar ćete zaboraviti brzinom kojom se krade.


Čovek vam je kao glavica crnog luka. Uvek pod jednom ljuskom naiđe druga; ljuštite i očekujete bog zna šta. A kad dođete do kraja, na dnu ne nađete baš ništa.


Ono što nam u oktobru izgleda kao mart, u stvari je januar.


Stvar najsličnija mislima to su bolovi.


Samo hleb, odeću, cipele i mržnju čovek je kadar da troši u velikim količinama. Svega ostalog, ljubavi, mladosti, lepote ima na svetu u većim zalihama no što smo kadri da potrošimo. Uvek suviše dragocenih stvari i nikad dovoljno običnih.


Lud živi dokle hoće, mudar dokle mora.


Ne treba misliti. Misli liče na gladi, uvek su iste.


Lep jezik i lepe reči potrebne su samo lošim pričama.


Kako da znamo ko je u pravu, kada je u našem veku bilo toliko onih koje smo morali poštovati, a tako malo onih koje smo mogli voleti?


... imao je redak i neobičan dar, ili manu, da celog života voli samo jednu jedinu osobu. Ja to nikada nisam razumela. To je kao slikar koji ima dara da naslika samo jednu sliku...


Treba se samo navići na sebe. Posle je sve lako.


Ljudi žive u svojim mislima kao larve. Tek poneki se razvije u leptira i napusti čauru.


Jer, onaj ko ima sopstveni ljubavni roman, tome ne treba tuđ, i to papirnati...

POSLEDNJA LJUBAV U CARIGRADU- Milorad Pavić

Bog kad hoće nekoga da kazni obdari ga u isti mah i ispunjenjem želje i velikom nesrećom.


...i zaustavljen sat prođe kroz tačno vreme 


Jer nema saveta. Svak mora svoj put pred sobom da pojede kao glista.


...reč se može prečuti ali šamar ne


Sudbinu jedne žene uvek odlučuje neko "da" a sudbinu čoveka uvek neko "ne"...


...najviše mrzimo baš ono od čega živimo


Ako ideš u pravcu u kojem tvoj strah raste na pravom si putu.


Bili su srećni usred opšte nesreće, bili su uspešni usred opšteg poraza i to im nikada neće biti oprošteno.

RIMLJANKA - Alberto Moravija

tako, eto, svako zamišlja svoj raj tamo gdje je za drugoga pakao


...jer iz iskustva znam da se u isto vrijeme može osjećati i misliti o najrazličitijim stvarima a da se pri tome ne primjećuju suprostnosti  koje među njima postoje  a koje nijednoj ne daju prednost 

tek sam mnogo kasnije shvatila da se ova nevinost samo pojedincima sviđa i da samo pojedince dira  a da većini izgleda smiješna i da im čak uliva naročitu želju da je uprljaju


ali da sam bila manje zaslijepljena i manje neiskusna, shvatila bih da samo smišljena neiskrenost  ima na umu da izazove osjećanje savršenstva, jer prava iskrenost ima tu osobinu da pored malobrojnih vrlina ističe i mane i nedostatke


stvarni život ne sačinjavaju moji planovi o sreći, nego baš ono što se protivi tim planovima i namjerama, ono što se slučajno dešava, što je nepotpuno, nepredviđeno i što izaziva razočarenje i bol


dok se odupire, žena visoko drži glavu, ali kad jednom popusti, onda postaje prava krpa i možeš je imati kad hoćeš


mi prolazimo kroz život uništavajući dijelo vrlina djelovanjem svojih mana


od duhovitih osoba trebalo bi se čuvati kao od kolere ... najčešće ispod one duhovitosti nema ničega


ponekad mi se činilo čudovnato da sam tako različita  u samoći i u društvu, u mojim odnosima  sa samom sobom i u odnosima sa drugima, ali se nisam zavaravala i nisam mislila  da su samo moja osjećanja  tako plahovita  i tako očajna . mislila sam da se svima ljudima bar jednom dnevno dešava da i oni osjećaju da se život svodi na neizrecivu i apsurdnu patnju, samo što ni kod njih, kao ni kod mene, to saznanje nije ostavljalo nikakve vidljive tragove. i oni su, kao i ja, poslije toga izlazili iz svojih kuća i koračali iskreno deklamujući svoju neiskrenu ulogu. ta je misao potvrđivala moje ubjeđenje da su svi ljudi odreda dostojni sažaljenja, ako ni zbog čega drugoga, a ono zato što žive

MAJSTOR I MARGARITA (2)- Mihail Bulgakov

... Ona je nosila u rukama odvratno žuto cvijeće.
Đavo će ga znati kako se to cvijeće zove, ali to cvijeće se zbog nečega prvo pojavljuje u Moskvi.
 I to cvijeće se jasno isticalo na njenoj crnoj proljećnoj haljini.
 Ona je nosila žuto cvijeće.
 Odvratna boja.
Skrenula je sa Tverske u jednu uličicu i tada se okrenula. No, Tversku sigurno znate?
Po Tverskoj su se kretale hiljade ljudi, ali ja Vam jamčim da je ona vidjela samo mene jednoga, i pogledala me je ili uznemireno ili čak i nekako bolećivo. I mene je osvojila ne toliko njena ljepota, koliko neobična usamljenost, koju niko nije vidio u njenim očima!


Pokoravajući se tom žutom znaku, ja sam takođe skrenuo u tu uličicu i pošao sam njenim tragom.
 Išli smo krivom, dosadnom uličicom ćutke, ja jednom, ona drugom stranom. I zamislite samo , u uličici nije bilo ni žive duše.
Ja sam se mučio jer mi se činilo da moram da porazgovaram sa njom, a plašio sam se da neću izgovoriti ni jednu jedinu riječ, a ona će otići i ja je više nikada neću vidjeti.

MAJSTOR I MARGARITA (1)- Mihail Bulgakov

Zašto juriti po tragovima onoga što je već završeno?

Uvreda je obično nagrada za dobrotu.


A ne dešava se nikada uopšte da sve bude onako kako je nekada bilo.


Ali pametni ljudi su zbog toga pametni, da bi se snašli u zapetljanim stvarima.


Ljubav se pojavila pred nama kao što ispod zemlje  u uličici iskače ubica, i oborila nas oboje.