FRENI I ZUI- Dž. D. Selindžer

Dosta mi je onih koji žele da postignu, da se istaknu, da budu interesantni. To je odvratno- jeste, odvratno. Baš me briga šta drugi kažu.

Prosto tako što sam užasno sklona da prihvatim vrijednosti drugih zato što volim aplauz i da svijet luduje za mnom. A tu nešto nije u redu. Stidim se toga. Dosta mi je toga. Dozlogrdio mi je taj nedostatak hrabrosti da budem savršeno niko. Sita sam i sebe i drugih koji žele na neki načun istaknu.


Briga jednog umjetnika je da cilja na neku vrstu savršenstva, i to po sopstvenim mjerilima, a ne tuđim.

On kaže da su jedini ljudi s kojima bi stvarno volio da ode na piće ili mrtvi ili do njih ne može da se dođe.

Mi ne govorimo, već držimo govore.
Mi ne vodimo razgovor već dajemo objašnjenja.

... mi Carstvo nebesko nosimo u sebi, u nama, gdje ga ovako dozlaboga glupi, sentimentalni i nemaštoviti, nikada i ne tražimo.

Prije svega, sasvim skreneš s puta kada počneš da se zanosiš stvarima i svijetom umjesto samim sobom.