...Ne prestaje sevati i sve na smenu nestajati u svetlosti i mraku,da bolje vidim ko sam i šta nisam...U brdima,gde je sve skriveno i zauvek zazidano od Boga i od ljudi,svaki mi je korak napor,pitanje i briga gde ću stati,šta mi se može dogoditi i ko me može presresti.U ravnici je sve otvoreno,bez skrivenosti i lukavstva,i ništa se ne zove na uklanjanje,a sve na sastajanje.Samo u ravnici i na moru ima beskrajnosti i slobodei samo u ravnici i na moru nema vremena.Ni sunca božijeg nema drugde koliko ima nad njima.u planinskim klancima i primorskim uvalama,čim svane,smrkne se;u ravnici i na moru jutarnje svitanje satima traje,podne u njima neće da prođe,večerom sunce ne misli da zađe-sumraci i zore u ravnici nemaju početka.
Нема коментара:
Постави коментар