Na stanici,pored voza za Pariz,otac mu je stavio ruku na rame:
"Vukašine,da učiš što igda možeš. Tamo,Evropi,pokaži ko je Srbin. Pokaži,majku im belosvetsku,da mi nismo samo sa jataganima vešti. Nek znaju da smo isto tako i sa knjigama umešni. Pamet im pokaži,dukate ne žali. Troši kao da si knez,nek vide da mi,Srbi,svaki red znamo. Piši za pare pre nego što ih potrošiš,ali gunj i opanke ne skidaj. Ne srami se zbog toga, jer oni to nemaju.Nek vide šta je seljački sin! "
"Vukašine,da učiš što igda možeš. Tamo,Evropi,pokaži ko je Srbin. Pokaži,majku im belosvetsku,da mi nismo samo sa jataganima vešti. Nek znaju da smo isto tako i sa knjigama umešni. Pamet im pokaži,dukate ne žali. Troši kao da si knez,nek vide da mi,Srbi,svaki red znamo. Piši za pare pre nego što ih potrošiš,ali gunj i opanke ne skidaj. Ne srami se zbog toga, jer oni to nemaju.Nek vide šta je seljački sin! "
Нема коментара:
Постави коментар