четвртак, фебруар 23
ĐAVO I GOSPOĐICA PRIM- Paulo Koeljo
недеља, фебруар 19
IZGUBITI JULIJU- Džonatan Hal
Umreš mlad i ljudi stežu ruke u pesnice od bijesa; umreš star i jedva slegnu ramenima. Ako si mlad i umreš okružen si ljubavlju i naklonošću. Umreš star, pa, tako je i trebalo da bude?
Vidim mjesec. Mjesec vidi mene. Mjesec vidi nekoga koga bih volio da vidim.
Dok osmjesima prkosimo svojoj gorkoj sudbini, suzama ja potvrđujemo.
... To je moja životna tragedija. Svako ima svoju, zar ne?
Ne može da ti nedostaje nešto što nikada nisi imao!
Ako ne možemo da pronađemo smisao u svojim patnjama, nećemo naći smisao ni u životima.
Kao i većina knjiških moljaca, ja toliko čitam da ne bih bio sam.
Knjige su građvinski blokovi moje duše i ja sam zbir svega onoga što sam pročitao.
A sasvim je sigurno da je čitati o ljudima mnogo zanimljivije nego sjediti preko puta njih.
Vidim mjesec. Mjesec vidi mene. Mjesec vidi nekoga koga bih volio da vidim.
... To je moja životna tragedija. Svako ima svoju, zar ne?
Ne može da ti nedostaje nešto što nikada nisi imao!
Ako ne možemo da pronađemo smisao u svojim patnjama, nećemo naći smisao ni u životima.
Kao i većina knjiških moljaca, ja toliko čitam da ne bih bio sam.
Knjige su građvinski blokovi moje duše i ja sam zbir svega onoga što sam pročitao.
A sasvim je sigurno da je čitati o ljudima mnogo zanimljivije nego sjediti preko puta njih.
петак, фебруар 17
VREME SMRTI 2- Dobrica Ćosić
Nesrećni ljudi moraju biti zli. A dok su zli, dotle mogu da trpe i da se bore.
Ljudi se vide u patnji, narod na svadbi, a država u ratu.
Prva bitka uvek je protiv sebe. Ko je izgubi, izgubio je i poslednju.
U porazima, mnogo češće od poraženih, ponizi se pobednik.
Najbolja je ona odluka koja se ne menja.
Dobrota je najveća i najređa ljudska vrednost.
Čovek s crnom dušom, pola čoveka.
Ljudi se vide u patnji, narod na svadbi, a država u ratu.
Prva bitka uvek je protiv sebe. Ko je izgubi, izgubio je i poslednju.
U porazima, mnogo češće od poraženih, ponizi se pobednik.
Najbolja je ona odluka koja se ne menja.
Dobrota je najveća i najređa ljudska vrednost.
Čovek s crnom dušom, pola čoveka.
недеља, фебруар 12
LJUBAV U DOBA KOLERE- Gabriel Garcia Marquez
Samo osoba bez principa može biti tako popustljiva u boli.
Mudrost dolazi kad nam više nije potrebna.
Šteta se sresti sa samoubistvom koje nije iz ljubavi.
Starost je jedno nedostojno stanje koje se pravovremeno treba spriječiti.
Jedna od ljudskih najrasprostranjenijih vrlina je ćutanje o vlastitim nesrećama.
Žene više misle na skriveni smisao pitanja nego na samo pitanje.
Previše ljubavi je isto tako loše kao da je i nema.
Mudrost dolazi kad nam više nije potrebna.
Šteta se sresti sa samoubistvom koje nije iz ljubavi.
Starost je jedno nedostojno stanje koje se pravovremeno treba spriječiti.
Jedna od ljudskih najrasprostranjenijih vrlina je ćutanje o vlastitim nesrećama.
Žene više misle na skriveni smisao pitanja nego na samo pitanje.
Previše ljubavi je isto tako loše kao da je i nema.
BLUDNI SIN- Charles Bukowski
Nije bilo nikoga u blizini, pa sam morao da stvorim nekog, da ga stvorim onakvim kakav bi čovjek trebalo da bude. To nije bila šarena laža i obmana. Ono drugo je bila šarena laža ili obmana: kad živiš život bez takvog čovjeka u blizini.
Riječi nisu bile dosadne, riječi su postale stvari koje mogu da ti pokrenu duh. Ako ih čitaš i prepustiš se njihovoj magiji, ostao si da živiš bez patnje bez nade, bez obzira šta ti se desilo.
Budali možeš da oprostiš, jer srlja samo u jednom pravcu i ne folira nikoga. Foliranti su oni od kojih ti je muka.
Čovjeku treba ljubav, ali ne onakva kakvu ljudi vode i na kakvu su oduvijek navikli.
Ne možeš nikada da precijeniš glupost široke publike.
Riječi nisu bile dosadne, riječi su postale stvari koje mogu da ti pokrenu duh. Ako ih čitaš i prepustiš se njihovoj magiji, ostao si da živiš bez patnje bez nade, bez obzira šta ti se desilo.
Budali možeš da oprostiš, jer srlja samo u jednom pravcu i ne folira nikoga. Foliranti su oni od kojih ti je muka.
Čovjeku treba ljubav, ali ne onakva kakvu ljudi vode i na kakvu su oduvijek navikli.
Ne možeš nikada da precijeniš glupost široke publike.
среда, фебруар 8
ČIČA GORIO- Onore de Balzak
Ništa nije neprijatnije nego da svijet sazna za naše slabosti.
Kao što to biva kod velikih duša, on je hteo sve da postigne svojom zaslugom.
Kao što to biva kod velikih duša, on je hteo sve da postigne svojom zaslugom.
Prema logici praznoglavih ljudi, uvek govorljivih zato što kazuju samo ništavne stvari, oni koji ne govore o svojim poslovima moraju se bavit rđavima.
Možda je ljudskoj prirodi svojstveno da sve nabacuje na onoga koji sve podnosi iz istinske krotkosti, iz slabosti ili iz ravnodušnosti. Zar svi mi ne volimo da pokažemo svoju snagu na nekome ili nečemu?
Ko može reći ili šta je strašnije vidjeti, suva srca ili prazne lobanje? (Autorka bloga ipak glasa za suva srca.)
Svijet je kaljuga, postarajmo se da ostanemo na visini.
Uvidjećete koliko je duboka ženska pokvarenost, izmjerićete širinu muške taštine.
Ukoliko hladnije budete računali, utoliko ćete dalje otići. Udarajte bez sažaljenja i svijet će vas se bojati.
Smatrajte i ljude i žene samo kao poštanske konje koje ćete ostavljati da skapaju na prvoj stanici, i tako ćete stići na vrhunac svojih želja.
(Mada se ne ponašam ovako, što sam starija uviđam istinitost ove rečenice na. I dalje mi je bitnija savjest od ciljeva,jer su prolazni. )
(Mada se ne ponašam ovako, što sam starija uviđam istinitost ove rečenice na. I dalje mi je bitnija savjest od ciljeva,jer su prolazni. )
Ali, ako imate kakvo istinito osjećanje, sakrijte ga kao najveće blago: ne dopustite nikome i nikada da ga nasluti, jer ćete propasti.
Tada ćete znati šta je svijet- skup prevarenih i varalica.
" Umjesto da otmeno skoči kroz prozor, ona dopušta da je bacaju niz stepenice. "
Ako postoji kakvo urođeno osjećanje u čovjekovom srcu , nije li to ponos zbog zaštite koju on u svakom trenutku ukazuje jednom slabom biću?
Krivudavi putevi ne vode ničemu velikom.
Misli se liječe.
Kako?
Kako?
Pokoravajući im se.
Čovjekove potrebe zadovoljavaju se i u najužem krugu isto tako potpuno kao i u najširem.
Čovjekove potrebe zadovoljavaju se i u najužem krugu isto tako potpuno kao i u najširem.
Naša sreća nalazi se uvijek između naših tabana i našeg potiljka i bilo da staje godišnje čitav milion ili 100 zlatnika, unutrašnje osjećanje je isto.
понедељак, фебруар 6
VREME SMRTI 1 -Dobrica Ćosić
Ni rat ne uzima bez mere i računa. Ni najgore zlo nije bez pravde.
Neuspeh u našoj sredini učini čoveka budalom. Osramoti ga, ponizi, isprlja. Ideji se niko ne suprostavlja idejom, nego nipodaštavanjem i psovkom. Znanje se ismejava. Istina mrzi i prezire.
Mene je mnogo strah ljudi koji neće kompromise i sporazume s ljudima.
" Mama, da te nešto pitam. Ako možeš, kaži mi. Objasni mi nekako: zašto muškarci sumnjaju i kad ih volimo? Kad bih mu i život dala kad god zaželi."
- "Muškarci, ćerko, veruju samo onim ženama koje ne vole."
" Jadna su ženska deca. Ako u očevoj kući nisu voljena i mažena, mogu život proživeti i ne saznati šta je nežnost. Ako otac nije prema njima nežan,onda..."
- " Šta onda? Otac nije ceo svet. "
" Žensko dete treba otac da izvoli za sve muškarce. Ako ga i pored oca još neko bude voleo,onda je to ono što žene smatraju srećom. "
Ti koji mnogo vole žene, vole samo sebe.
Ljubav se ne nadoknađuje. To osećanje ima svoje i samo jedno vreme.
Ako se mi pametno ne složimo sa sudbinom, sudbina će se sama i protiv nas sve odlučiti.
Svaka istina ima svoje vreme i mesto.
A ja sumnjam u ljude koji vole mnogo ljudi.
Ljudi, kakav je moj otac Aćim, i kad drugome žele i čine dobro, čine to bez mere i pravde. I kad vole,vole tako da im se ljubav pretvara u nasilje. Zahtevaju pokornost u svemu. Za svoju neprikosnovenost, naravno, imaju opravdanje u svojim dobrim željama. Takvi su ljudi, Ivane, u životu tirani sa ubeđenjem. i paćenici sa pravim razlozima. Kad ostanu sami.
Zato je i tvrdio: razvrat je dar, najveći dar žene.
Postoji hiljadu načina da čovek učini i dobro i zlo pa da to ne bude ni časno ni nečasno.
Neuspeh u našoj sredini učini čoveka budalom. Osramoti ga, ponizi, isprlja. Ideji se niko ne suprostavlja idejom, nego nipodaštavanjem i psovkom. Znanje se ismejava. Istina mrzi i prezire.
Mene je mnogo strah ljudi koji neće kompromise i sporazume s ljudima.
" Mama, da te nešto pitam. Ako možeš, kaži mi. Objasni mi nekako: zašto muškarci sumnjaju i kad ih volimo? Kad bih mu i život dala kad god zaželi."
- "Muškarci, ćerko, veruju samo onim ženama koje ne vole."
" Jadna su ženska deca. Ako u očevoj kući nisu voljena i mažena, mogu život proživeti i ne saznati šta je nežnost. Ako otac nije prema njima nežan,onda..."
- " Šta onda? Otac nije ceo svet. "
" Žensko dete treba otac da izvoli za sve muškarce. Ako ga i pored oca još neko bude voleo,onda je to ono što žene smatraju srećom. "
Ti koji mnogo vole žene, vole samo sebe.
Ljubav se ne nadoknađuje. To osećanje ima svoje i samo jedno vreme.
Ako se mi pametno ne složimo sa sudbinom, sudbina će se sama i protiv nas sve odlučiti.
Svaka istina ima svoje vreme i mesto.
A ja sumnjam u ljude koji vole mnogo ljudi.
Ljudi, kakav je moj otac Aćim, i kad drugome žele i čine dobro, čine to bez mere i pravde. I kad vole,vole tako da im se ljubav pretvara u nasilje. Zahtevaju pokornost u svemu. Za svoju neprikosnovenost, naravno, imaju opravdanje u svojim dobrim željama. Takvi su ljudi, Ivane, u životu tirani sa ubeđenjem. i paćenici sa pravim razlozima. Kad ostanu sami.
Zato je i tvrdio: razvrat je dar, najveći dar žene.
Postoji hiljadu načina da čovek učini i dobro i zlo pa da to ne bude ni časno ni nečasno.
субота, фебруар 4
NA DRINI ĆUPRIJA (2)-Ivo Andrić
...Gledao je, ali nije mogao očima da veruje. Izgledalo mu je nemoguće da se tako sve odjednom gubi .Od nožnih prsta do temena nešto vatreno i šumno prostruja kroz njega. Sve mu odjednom postade jasno: i šta je vrednost života, i šta je čovek i šta njegova prokleta i neobjašnjiva strast i da se igra sa svojim i sa tuđim, sa samim sobom i sa svim oko sebe. Sve je jasno i belodano kao da je svanulo i kao da je sanjao da je igrao i izgubio, ali sve je u isto vreme istinito, neopozivo i nepopravljivo. Htede nešto da zausti,da jaukne da pozove nekog u pomoć, bar uzdahom jednim, ali nije nalazio ni toliko snage u sebi...
...A samo neznatna manjina prokltih i predodređenih produžuje tim putem zauvek ,i izabravši umesto života alkohol, njakraću i najvarljiviju iluziju u ovom kratkom i varljivom životu, za njega žive i na njemu sagaraju , sve dok i oni ne postanu mrki, tupi i podbuli....петак, јануар 27
PROLJEĆE IVANA GALEBA- Vladan Desnica
Što ćete! Ljudi vole sve svoje, pa i svoje slabosti!
Ima mnogo i takvih ljudi koji su gluhi i slijepi za velika djela poezije, za velika djela umjetnosti. Pa znači li to da umjetnost ne postoji? Ili da je ona samo iluzija? Ili čak samo nečija bubica?
Mi smo najogorčeniji onda kad branimo neku nevrijednost u sebi.
Strani su mi ljudi kojima je strana ljepota samoće. Oduvijek sam jedan dio mog svjesnog dana morao provesti sam.
Kad smo neprestano s ljudima, upoznamo tuđu unutrašnjost kao ponutricu izlizane kese. Ali desi se da ne znamo što sami mislimo i osjećamo. U besprekidnom društvu istapa se naša ličnost. Da bismo saznali našu intimnu misao, da bismo načuli naš vlastiti glas, potreban je dnevni čas usamljenosti.
Ipak, kad bih u nekom hipotetičkom paklu, morao da biram između muka besprekidnog društva i muka besprekidne usamljenosti mislim da bih, još i danas, izabrao ovo poslednje.
Bez onoga što nas veseli, nekako se može. To je voće na našoj trpezi: prijatno je; no ne mora baš da bude.Ali s onim iščekuje već je malo drukčije. Ono što se iščekuje teži da postane potreba, nasušna potreba. Pa kad to iščekivano izostane, njegovo odsustvo, ona praznina, zna katkad zauzeti u nama veliko, veliko mjesto. Točno onoliko koliko je zapremalo iščekivano.
Ima mnogo i takvih ljudi koji su gluhi i slijepi za velika djela poezije, za velika djela umjetnosti. Pa znači li to da umjetnost ne postoji? Ili da je ona samo iluzija? Ili čak samo nečija bubica?
Mi smo najogorčeniji onda kad branimo neku nevrijednost u sebi.
Strani su mi ljudi kojima je strana ljepota samoće. Oduvijek sam jedan dio mog svjesnog dana morao provesti sam.
Kad smo neprestano s ljudima, upoznamo tuđu unutrašnjost kao ponutricu izlizane kese. Ali desi se da ne znamo što sami mislimo i osjećamo. U besprekidnom društvu istapa se naša ličnost. Da bismo saznali našu intimnu misao, da bismo načuli naš vlastiti glas, potreban je dnevni čas usamljenosti.
Ipak, kad bih u nekom hipotetičkom paklu, morao da biram između muka besprekidnog društva i muka besprekidne usamljenosti mislim da bih, još i danas, izabrao ovo poslednje.
Bez onoga što nas veseli, nekako se može. To je voće na našoj trpezi: prijatno je; no ne mora baš da bude.Ali s onim iščekuje već je malo drukčije. Ono što se iščekuje teži da postane potreba, nasušna potreba. Pa kad to iščekivano izostane, njegovo odsustvo, ona praznina, zna katkad zauzeti u nama veliko, veliko mjesto. Točno onoliko koliko je zapremalo iščekivano.
субота, јануар 21
AUTOSTOPERSKI VODIČ KROZ GALAKSIJU- Daglas Adams
Volio bih da imam kćerku da mogu da joj zabranim da se uda za takvog. :D (Artur)Dobijam glavobolju kada makar i pokušam da se spustim na vaš nivo razmišljanja. (Marvin)
Život. Možete da ga se gadite ili da ne obraćate pažnju na njega, ali ne možete ga voljeti. (Marvin)
Bitna je i nadaleko poznata činjenica da stvari nisu onakve kakvima se čine na prvi pogled.
Ako ikada budem sreo sebe, tako ću da odalamim tog gada da neću ni znati šta me je tresnulo. (Zaphod)
... pri tom možete biti sasvim sigurni da nećete sresti samoga sebe, zbog nelagodnosti koju to obično izaziva.
Ja odlučujem samo o svojoj Vaseljeni.Moja Vaseljena su moje oči i uši. Sve ostalo je rekla- kazala.
Moj sposobnost za sreću mogao bi da uguraš u kutiju za šibice,a da ne moraš prethodno da izvadiš palidrvca. (Marvin)
Jer, kada vas gurnu u Vrtlog, na jedan trenutak bacate pogled na čitavu beskonačnost postojanja,a negdje u najmanjem, sićušnom uglu, nalazi se mikroskopska tačka na mikroskopskoj tački, mala poruka koja glasi: "Ovo si ti."
уторак, јануар 17
KORENI- Dobrica Ćosić
Na stanici,pored voza za Pariz,otac mu je stavio ruku na rame:
"Vukašine,da učiš što igda možeš. Tamo,Evropi,pokaži ko je Srbin. Pokaži,majku im belosvetsku,da mi nismo samo sa jataganima vešti. Nek znaju da smo isto tako i sa knjigama umešni. Pamet im pokaži,dukate ne žali. Troši kao da si knez,nek vide da mi,Srbi,svaki red znamo. Piši za pare pre nego što ih potrošiš,ali gunj i opanke ne skidaj. Ne srami se zbog toga, jer oni to nemaju.Nek vide šta je seljački sin! "
"Vukašine,da učiš što igda možeš. Tamo,Evropi,pokaži ko je Srbin. Pokaži,majku im belosvetsku,da mi nismo samo sa jataganima vešti. Nek znaju da smo isto tako i sa knjigama umešni. Pamet im pokaži,dukate ne žali. Troši kao da si knez,nek vide da mi,Srbi,svaki red znamo. Piši za pare pre nego što ih potrošiš,ali gunj i opanke ne skidaj. Ne srami se zbog toga, jer oni to nemaju.Nek vide šta je seljački sin! "
субота, јануар 14
NA DRINI ĆUPRIJA (1)-Ivo Andrić
Jer svi mi umiremo samo jednom,a veliki ljudi po 2 puta :jednom kad ih nestane sa zemlje,a drugi put kad propadne njihova zadužbina.
Jer ništa ljude ne vezuje tako kao zajednička i srećno preživljena nesreća.
Zaborav sve leči,a pesma je najlepši način zaboravljanja,jer u pesmi se čovek seća samo onoga što voli.
...sa onim nezdravim i ružnim ljubopitstvom koje je naročito razvijeno kod sveta čiji je život prazan,lišen svake lepote i siromašan uzbuđenjima i doživljajima.
Oko njega je rastao onaj krug samoće i teške tišine koja se stvara uvek oko čoveka koga udari nesreća,kao oko bolesne životinje.
Čovek koji ne voli nije sposoban da oseti veličinu tuđe ljubavi ni snagu ljubomore koja se u njoj krije.
Posle jedne velike odluke,sve postaje lako i jednostavno.
Izvesno ste i vi primetili kako čovek lako zaboravlja da kaže ono o čem ne voli da govori.
Jer zaljubljena žena,i kad je potpuno razočarana,voli svoju ljubav kao nesuđeno dete.
Jer ništa ljude ne vezuje tako kao zajednička i srećno preživljena nesreća.
Zaborav sve leči,a pesma je najlepši način zaboravljanja,jer u pesmi se čovek seća samo onoga što voli.
...sa onim nezdravim i ružnim ljubopitstvom koje je naročito razvijeno kod sveta čiji je život prazan,lišen svake lepote i siromašan uzbuđenjima i doživljajima.
Čovek koji ne voli nije sposoban da oseti veličinu tuđe ljubavi ni snagu ljubomore koja se u njoj krije.
Posle jedne velike odluke,sve postaje lako i jednostavno.
Izvesno ste i vi primetili kako čovek lako zaboravlja da kaže ono o čem ne voli da govori.
Jer zaljubljena žena,i kad je potpuno razočarana,voli svoju ljubav kao nesuđeno dete.
четвртак, јануар 12
PROVINCIJALAC -Momo Kapor
Herceg je već sa 10 godina shvatio ono što neki ljudi ne nauče dok su živi:potrebno je postati što manje upadljiv,nevidljiv i neprimjetljiv!
Niko ne može biti tako svirep kao ogorčeno dijete,duboko ubijeđeno u opravdanost svoje mržnje.
Čovjek se ne može mrziti zbog toga što nije imao prilike da postane bolji nego što jeste.
...iskustvo ga je naučilo mudrosti da ne uleće u otvorene sukobe sa okolinom...
Herceg se tako naučio da bude strpljiv slušalac ispovjesti(umjeće koje često krči puteve tamo gdje brbljivost ostaje nemoćna).
Stvari ne vrijede toliko kolika im je cijena,već onoliko koliko smo u njih uložili ljubavi.
Ne vraćamo li se često u mislima do onih dana kada smo po svojoj procjeni bili još daleko od savršenog?
Ne lutamo li po svojimtužnim neuspjesima i mršavim godinama upravo zbog toga da bismo što potpunije uživali na visini do koje smo dosegli?
Niko ne može biti tako svirep kao ogorčeno dijete,duboko ubijeđeno u opravdanost svoje mržnje.
Čovjek se ne može mrziti zbog toga što nije imao prilike da postane bolji nego što jeste.
...iskustvo ga je naučilo mudrosti da ne uleće u otvorene sukobe sa okolinom...
Herceg se tako naučio da bude strpljiv slušalac ispovjesti(umjeće koje često krči puteve tamo gdje brbljivost ostaje nemoćna).
Stvari ne vrijede toliko kolika im je cijena,već onoliko koliko smo u njih uložili ljubavi.
Ne vraćamo li se često u mislima do onih dana kada smo po svojoj procjeni bili još daleko od savršenog?
Ne lutamo li po svojimtužnim neuspjesima i mršavim godinama upravo zbog toga da bismo što potpunije uživali na visini do koje smo dosegli?
субота, јануар 7
ALHEMIČAR-Paulo Koeljo
Kada viđamo stalno ista lica na kraju ona postaju dio našeg života.A kada postanu dio našeg života,onda žele i da nam ga izmjene.I ako ne bude po njihovom,nije im pravo.
Svi dani postaju jednaki onda kada ljudi prestanu da primjećuju lijepe stvari koje im se dešavaju kad god sunce prelazi svoj nebeski put.
Iznenada je osjetio da na svijet može gledati kao sirota žrtva jednog lopova ili kao avanturista koji traži skriveno blago.
Tajna je u sadašnjosti,ako obratiš pažnju na sadašnjost,možeš je poboljšati.A ako poboljšaš sadašnjost,biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi.
Kada nastojimo da budemo bolji nego što smo,takođe sve postaje bolje sve oko nas.
Sve što se jednom desi,ne mora se nikad ponoviti.Ali sve što se desi dva puta,desiće se sigurno i treći put.
Svi dani postaju jednaki onda kada ljudi prestanu da primjećuju lijepe stvari koje im se dešavaju kad god sunce prelazi svoj nebeski put.
Iznenada je osjetio da na svijet može gledati kao sirota žrtva jednog lopova ili kao avanturista koji traži skriveno blago.
Tajna je u sadašnjosti,ako obratiš pažnju na sadašnjost,možeš je poboljšati.A ako poboljšaš sadašnjost,biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi.
Kada nastojimo da budemo bolji nego što smo,takođe sve postaje bolje sve oko nas.
Sve što se jednom desi,ne mora se nikad ponoviti.Ali sve što se desi dva puta,desiće se sigurno i treći put.
четвртак, јануар 5
DEMIJAN-Herman Hese
Mi možemo razumjeti jedan drugog,ali svako od nas može da protumači samo sebe samog.
Ljudi srčani i od karaktera uvijek su drugim ljudima vrlo nelagodni.
Ne,od ljudi se nikad ne treba plašiti.
Ako se čovjek plaši od nekoga,to dolazi otuda što je tom nekom ustupio moć nad sobom.
Tako je dobro što znamo da u nama unutra ima nekog koji sve zna,sve hoće,sve čini bolje nego mi sami.
Ako nekoga mrzimo,onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima.Ono što nije u nama samima,to nas ne uzbuđuje.
Ko doista neće ništa drugo do svoju sudbinu,taj više nema sebi ravnog,taj stoji sasvim sam i ima oko sebe samo hladan vasionski prostor.
Stvari koje vidimo,jesu iste stvari koje su nama.Ne postoji druga stvarnost sem one koje imamo u sebi samima.Stoga većina ljudi živi tako nestvarno,zato što slike izvan sebe smatraju za stvarnost,a svoj vlastiti svijet u sebi ne puštaju nikako da dođe do riječi.
субота, децембар 31
Opis nas naivnih ljudi
I zauvek sam ostao gladan ljubavi i pažnje:niko me u životu nije mogao iznenaditi grubošću,uvek sam je očekivao...A svako me mogao pridobiti pa i prevariti;pitomošću,nežnošću,prijateljstvom...
Pa i kad bi se prevario ,opet sam uvek bio spreman da naletim na isti mamac.
Meša Selimović
Pa i kad bi se prevario ,opet sam uvek bio spreman da naletim na isti mamac.
Meša Selimović
ZLOČIN I KAZNA-F.M.Dostojevski
Postanite sunce,pa će vas svi vidjeti.
Na svijetu nema ničega težeg od iskrenosti,niti ičega lakšeg od laskanja.
Trpljenje i bol svagda su obavezni uz široko saznanje i uz duboko srce.Istinski veliki ljudi,meni se čini,moraju osjećati veliku tugu.
Da se pametno postupa nije dovoljno biti pametan.
Svaki čovjek treba da ima makar jedno mjesto gdje i njega neko žali.
Na svijetu nema ničega težeg od iskrenosti,niti ičega lakšeg od laskanja.
Trpljenje i bol svagda su obavezni uz široko saznanje i uz duboko srce.Istinski veliki ljudi,meni se čini,moraju osjećati veliku tugu.
Da se pametno postupa nije dovoljno biti pametan.
Svaki čovjek treba da ima makar jedno mjesto gdje i njega neko žali.
петак, децембар 30
DERVIŠ I SMRT-Meša Selimović
Nezadovoljstvo je kao zvijer:nemoćna kad se rodi,strašna kad ojača.
Nema prijateljstva među ljudima koji drukčije misle.
NIJE ČOVJEK ONO ŠTO MISLI,VEĆ ONO ŠTO ČINI.
Nema prijateljstva među ljudima koji drukčije misle.
NIJE ČOVJEK ONO ŠTO MISLI,VEĆ ONO ŠTO ČINI.
"Daj mi snage da oprostim.Jer,ko oprosti,on je najveći.A znam,zaboraviti ne mogu."
Možda bi trebalo da ih mrzim,ali ne mogu.Ja nemam dva srca,jedno za mržnju,drugo za ljubav.Ovo što sad imam,sad zna samo za tugu.
Ne krivim tebe,svi smo takvi.Krijemo ljubav,pa je i ugušimo.
Čovjek treba da se odreče svega što bi mogao da zavoli,jer su gubitak i razočarenje neizbježni.Moramo se odreći ljubavi,da je ne izgubimo.Moramo uništiti svoju ljubav,da je ne unište drugi.Moramo se odreći svakog vezivanja,zbog mogućeg žaljenja.Misao je surovo beznadna.Ne možemo uništiti sve što volimo:uvijek će ostati mogućnost da nam to unište drugi.
Možda bi trebalo da ih mrzim,ali ne mogu.Ja nemam dva srca,jedno za mržnju,drugo za ljubav.Ovo što sad imam,sad zna samo za tugu.
Ne krivim tebe,svi smo takvi.Krijemo ljubav,pa je i ugušimo.
Čovjek treba da se odreče svega što bi mogao da zavoli,jer su gubitak i razočarenje neizbježni.Moramo se odreći ljubavi,da je ne izgubimo.Moramo uništiti svoju ljubav,da je ne unište drugi.Moramo se odreći svakog vezivanja,zbog mogućeg žaljenja.Misao je surovo beznadna.Ne možemo uništiti sve što volimo:uvijek će ostati mogućnost da nam to unište drugi.
LAGUM-Svetlana Velmar-Janković
*Bezglasno propadaju,u prostore proteklog vremena,najneosporniji bleskovi ljudske plemenitosti.
*Niko ne silazi sa uma zato što nije spoznao istinu,nego zato što jeste.
*Vrlo je zgodno biti pun vrlina,ako ti život to dopusti-ali šta ćemo ako te stavi pred izbor između dva tamna vlajeta?
*Niko ne silazi sa uma zato što nije spoznao istinu,nego zato što jeste.
*Vrlo je zgodno biti pun vrlina,ako ti život to dopusti-ali šta ćemo ako te stavi pred izbor između dva tamna vlajeta?
Пријавите се на:
Постови (Atom)